VISE SRECE NEGO PAMETI

Nisam vam spomenula u prvom postu, ali cu vam spomenuti sada. Imena cu da izmisljam, necu da stavim pravo ime osobe o kojoj se radi, da se slucajno ne bi pronasla. Isto tako krijem i svoje ime. Mnogo je lakse kada pisem, a niko ne zna ko sam.
Post o drugoj drugarici ce da saceka, sad cu da vam ispricam jednu dogodovstinu od petka.

Treci cas, svi se razbudili, a i oni koji nisu, razbudice ih naravno Ivan(najludji drug iz razreda).
Ivan je poceo da skace po ucionici, da plese, ometa nastavu,pjeva.. Poceo je da crta cvijece po tabli, da zeza nastavnicu i sl.
Nastavnici je, naravno, dojadilo, i poslala je mene(obozava me) da pozovem razrednu da dodje na cas. Kako sam izasla iz ucionice, za mnom je izletio i Ivan, koji je poceo da me moli da ne zovnem razrednu. Na kraju sam ga poslusala i nisam je zvala.Usla sam u ucionicu rekavsi nastavnici kako razredne nije bilo u zbornici-naravno, nije mi povjerovala i pocela je da me optuzuje kako lazem. Zatim, poslala je drugu ucenicu po razrednu(Anu). Tu sam shvatila da sam najebala (oprostite na izrazu).
Drugarica do mene je izletjela za Anom. Posle jedno 4min vraca se drugarica i saopstava mi kako Ana nije nasla razrednu u zbornici. Mojoj sreci nije bilo kraja.
Razrednu su na kraju nasli, i razredna je rekla da je izasla kad sam je ja trazila u zbornici.
Vjerovali ili ne, nastavnica kod koje smo imali cas, mi se izvinjavala kako je uopste mogla i da pomisli da ja ne bih otisla po razrednu.
Na kraju svega, Ana mi saopstava da je razrednu nasla u zbornici.

Koja je vjerovatnoca bila da razredna izadje iz zbornice, u trenutku kad sam ja 'usla' u zbornicu po nju? Jos jednom se dokazalo kako imam vise srece nego pameti. Ovog puta je ispalo tako, ali doci ce me glave ovo moje glupiranje..


R.P.

S. & T.

Prosle godine sam upoznala jednu osobu koja me je dosta promjenila. Necu joj pominjati ime, ali nek bude da se zove Sara. Sara je starija od mene .. Ali to nas nije sprijecilo da se druzimo. Pomocu nje sam sazrela, gledam neke stvari na drugaciji nacin. Nas odnos je dosta drugaciji od bilo kog odnosa. Nas ondos je nekako sestrinski,pazi me kao da sam joj mladja sestra,a ja je volim kao da mi je starija sestra. Savjetuje me oko svega, uvjek je tu da pomogne ako mi nesto treba.
Ona je cak mozda i bolja nego neke moje najbolje drugarice.Sad cu malo skrenuti sa teme, ali pocecu da pricam o mojim drugaricama.
Tacnije, pricacu o jednoj drugarici, a o drugoj cu pricati u sledecem postu.
Nek se ova drugarica zove Tara. U Taru sam imala povjerenja, dok ga ona nije prokockala. Nakon toga, trebalo mi je dosta vremena da povratim povjerenje u nju. Ali,svaki put kad joj kazem nesto, uvijek u meni postoji mala sumnja da ce ona to reci nekome. Malo mi hvali da se pokajem svaki put kad joj nesto kazem.
Dosta godina smo zajedno provele u skoli, i nekako sad mi je glupo da prekinem to prijateljstvo. Pokusala sam ja da se odmaknem od nje, nije da nisam, ali idemo zajedno u razred i to je nemoguce..
Ne znam vise sta da radim, jednostavno sam se pomirila sa tim, i ono,drugarice smo. Kad mi nesto smeta kod nje, ja joj kazem, ona to ne zeli da prihvati i to je to.
Mene kad nesto kod nekoga nervira, ja mu to u lice kazem . Onda oni to demantuju, govore kako nije tako, i tako polako ulazimo u svadju. A da sam im iza ledja nesto pricala, opet bi se naljutili.
Najvise me nervira kad neko nece da mi kaze sta mu smeta kod mene, nego kad se posvadjamo zbog neceg totalno nebitnog, on pocinje da pominje kako sam se promijenila, kako sam ovakva,onakva. Covjece reci mi to kad smo u normalnim odnosima, sta glumis.



UVIJEK RECITE SVE STA MISLITE, NEMOJTE SE SUZDRZAVATI.


R.P.

Yoo

Zdravo svima!
Odlucila sam da pokrenem ovaj blog, jer me dosta stvari nervira a nemam kome da pricam. Mislim, imam, ali sam previse zatvorena i ovdje cu pisati sve sto me muci. Ovo ce biti kao moj mali dnevnik.
Moj zivot je ..  paa.. zanimljiv. Dosta sam lukava,cutim i gledam, pamtim.. Oprastam, ali ne zaboravljam. Veoma dobro povezujem stvari, mogu brzo da provalim kad neko laze. Drugi kazu da me poznaju,ali ne! Niko mene ne poznaje. Dosta vagam, tacno znam koliko kojoj osobi mogu da kazem. Kada bi se skupilo jedno 20ak osoba, i rekli sve sto znaju o meni, tek tad bi mozda dobili pravu sliku o meni. Ne mrzim nikoga,samo neke malo manje gotivim. Smatram da svijetom treba da vlada ljubav,sreca i veselje!
Ovo je nesto krace za pocetak. Pisacu jednom ili 2 puta sedmicno. 


R.P.